Aluminijum

Aluminijum je poznati neurotoksin i koristi se kao pomoćno sredstvo u vakcinama sa ciljem da poboljša imunogenost vakcina.

Oblici u kojima se obično koristi su aluminijum oksihidroksid i aluminijum hidroksifosfat.

Iako se u vakcinama  koristi već 90 godina, mehanizam adjuvantnog delovanja njegovih soli je slabo shvaćen.
Tek u skorije vreme, nauka je otkrila neke metode praćenja aluminijumskih adjuvansa u ćeljama.
[ 1 ]

Doziranje aluminijuma u ​​vakcinama se zasniva na proizvodnji titra antitela, a ne na nauci o bezbednosti.

Zajednička stručna komisija za aditive u hrani (JECFA) uspostavila je privremeni podnošljivi nedeljni unos (PTVI) na 7000 µgAl / kg nedeljno tokom 1989. godine, što se odnosi na sva jedinjenja aluminijuma u ​​hrani, uključujući aditive.

Taj nivo je ostao na snazi do 2011. godine, kada je PTVI revidiran na 2000µgAl / kg po nedelji.

Američki centar za biološku procenu i istraživanje (CBER) je odredio količinu aluminijuma po dozi u biološkim proizvodima, uključujući vakcine, na 850µg.

Procenjena količina od 850µg aluminijuma po vakcini je izvedena iz podataka koji su pokazali da ova količina aluminijuma po dozi povećava antigenost i efikasnost vakcine ali ne uključuje bezbednosna razmatranja.

Bezbednosna  doza aluminijuma u vakcinama oslanja se isključivo na studije o enteralnoj izloženosti aluminijumu odraslih miševa i pacova.

Sigurnost aluminijuma iz svih izvora zasniva se na nivou opaženih štetnih efekata (NOAEL- no observed adverse effect level), minimalnom nivou rizika (MRL- minimal risk level) i najnižem nivou opaženih neželjenih efekata (LOAEL- lowest observed adverse effect level).

Studija objavljena jula meseca 2018. godine, zaključuje da količina aluminijuma (svi izvori, sve doze) u pedijatrijskoj populaciji ne bi trebala da bude viša od 10.31-16.01 μg/kg telesne mase dnevno na rođenju, do 58.12 μg/kg telesne mase dnevno u 2. godini života.
[ 2 ]

Ako uzmemo prosečnu najveću težinu novorođenčeta (3500 grama) i najvišu referentnu vrednost aluminijuma (16.01 μg/kg), kao rezultat dobićemo maksimalnu gornju prihvatljivu granicu koncentracije aluminijuma od 56μg.

Uviđamo da dete odmah po rođenju primi 4.5 puta veću količinu aluminijuma od dozvoljene.

U istoj studiji navode da su čak i svesni da nisu uzeli u obzir akumulirani aluminijum iz prethodnih intervala vakcinacije kao ni njegovu potencijalnu toksičnost.

Važno je još jednom naglasiti da se i ovi podaci zasnivaju na studiji izloženosti aluminijuma enteralnim putem za razliku od parenteralnog kako se vakcine uobičajeno primaju.

Trenutno ne postoje poznate ili objavljene studije koje bi posebno definisale nivoe aluminijuma u bilo kojem vakcinalnom (parenteralnom) proizvodu na osnovu ispitivanja sigurnosti aluminijuma.

Jedina raspoloživa referentna tačka za parenteralnu izloženost aluminijumu je iz CFR / FDA 21CFR201.323.

Tu je sigurnosna granica postavljena na 4–5 μg / kg / dan,  bez obzira na trajanje lečenja i odnosi se na osobe sa bubrežnom disfunkcijom, što je stanje vrlo često kod prevremeno rođene dece.

• Nedavno su objavljene indikacije nakupljanja aluminijuma povezane sa autizmom  u kojima je utvrđeno da je većina uzoraka tkiva iz obdukcije mozga pacijenata kojima je dijagnostikovan poremećaj spektra autizma (ASD) sadržavala visoke koncentracije aluminijuma. Mnogi uzorci su sadržavali ekstremno visoke koncentracije, a studija je takođe lokalizovala aluminijum u glijalnim ćelijama u mozgu, što je u skladu sa modelima glioze izazvane aluminijumom.
  [ 3 ]

• Značajna koncentracija akumuliranog aluminijuma pronađena u moždanom tkivu
  kod obolelih od epilepsije.
  [ 4 ]

• Povezanost cerebralne amiloidne angiopatije i aluminijuma u moždanom tkivu.
  [ 5 ]

• Aluminijum kao adjuvans uzrok makrofagnog miofascitisa (MMF)
  [ 6 ]

• Visoka koncetracija aluminijuma u moždanom tkivu obolelih od Alchajmerove bolesti.
  [ 7 ]

• Sindrom mijalgičnog encefalomijelitisa / hroničnog umora (ME / CFS) nakon imunizacije.
  [ 8 ]

• Aluminijum u ljudskom tkivu mozga od davalaca bez neurodegenerativne bolesti:
  Poređenje sa Alchajmerovom bolešću, multiplom sklerozom i autizmom.
  [ 9 ]

• Aluminijum i autoimuni / inflamatorni sindrom izazvan adjuvansima (ASIA).
  [ 10 ]

• Aluminijum kao adjuvans indukuju endogene signale opasnosti (DAMP) koji mogu da moduliraju imunitet citotoksičnim efektima.
  [ 11 ] [ 12 ]

• Aluminijum kao adjuvans utiče na regulaciju gena povezanih sa:
  • apoptozom – između ostalih tumor supresor gen TP53 koji kodira P53 protein (čuvar genoma) povezan sa dijabetesom i Alchajmerom
  • imunim odgovorom
  • upalnim odgovorom
  • rastom ćelije
  • međućelijskom komunikacijom
  • replikacijom DNK
  • reparacijom DNK
  • vezivanjem, sintezom i metabolizmom RNK

[ 13 ]

• Ostale bolesti koje su povezane sa aluminijumom možete videti OVDE.